Milunka Savić, žena sa najviše vojnih odlikovanja u istoriji

0

MILUNKA SAVIĆ, HEROJ PRVOG SVETSKOG RATA I BALKANSKIH RATOVA

Kada govorimo o srpskim ratnim herojima, rame uz rame sa istaknutim generalima, možemo da svrstamo i Milunku Savić, jedinstvenmu po mnogo čemu.
Sama činjenica da je pored mnogo ordenja dobila i orden Legije časti, kao i to da je jedina žena koja je ikada dobila Ratni krst sa zlatnom palmom, govori mnogo o njoj. Sećanje na ovu veliku srpsku heroionu, oživelo je obeležavanjem stogodišnjice od početka balkanskih ratova kao i prvog svetskog rata.
Milunka kao obična seljančica, zauzela je svoje mesto u našoj istoriji odmah pored kraljica, ako ne i ispred njih.
Ali da počnemo ispočetka.

Milunka Savic, heroj Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova

Milunka Savic, heroj Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova

DETINJSTVO

Milunka je rođena u skromnoj porodici u selu Koprivnica, nadomak Jošaničke banje. U članskoj karti rezervnih vojnih starešina, navela je kao godinu rođenja 1892, mada se i 1890, pominje kao godina Milunkinog rođenja. Imala je brata i dve sestre. Porodica ju je iz milošte zvala Muma. Iako je bila krupna imala je veoma lepe crte lica, što se i danas može videti na njenim starim fotografijama.

BALKANSKI RATOVI

Njeni potomci tvrde da je uvek bila sposobna, da je u poljskim radovima mogla da zameni muškarce, da je uvek bila pravedna i da je bila snažna. Zato ne čudi što se Milunka dobro snašla i u borbama na frontu. Kada je počeo Prvi balkanski rat njen brat je mobilisan i kako bi ga spasila, rešila je da sama ode u vojnike umesto njega.  Pošto ženi nije bilo dozvoljeno učešće u bitkama, obukla je mušku odeću, skratila kosu i predstavila se kao Milun Savić. Njena maska je prošla i Milunka je sa vojskom skoro godinu dana uspešno vojevala. Na Bregalničkoj bitci, teško je ranjena i prebačena u bolnicu gde je otkriveno da je dobrovoljac Milun Savić, istaknuti bombaš,  zapravo devojka. Uprkos svemu, Milunka je na kraju Drugog balkanskog rata dobila čin kaplara.

Otišla je u rat da bi spasila brata

Otišla je u rat da bi spasila brata

PRVI SVETSKI RAT

Pred prvi Veliki rat, Milunka se takođe prijavila u vojsku, ovoga puta kao devojka. Uprkos brojnim podvizima, opet je naišla na predrasude, ali sa ponosom je isticala čin kaplara, što je presudilo da je na kraju prime opet u vojnike. I opravdala je poverenje svojih nadređenih. U Kolubarskoj bitci nagrađena je Karađorđevom zvezdom sa mačevima.  Aktivno je učestvovala u svim velikim bitkama, prešla Albaniju, da bi na Solinskom frontu dobila čin pešadijskog narednika. Nekoliko puta je ranjena, pa je prebačena u severnu Afriku, na lečenje .Koliko su strani vojnici i generali  bili oduševljeni njenim podvizima i herojstvom, govori činjenica da je Mumi posle Prvog svetskog rata nuđeno francusko državljanstvo i penzija, a da ne govorimo o ordenju koje je dobila ( pored mnogih odlikovanja dobila je i već pomenuti Ratni krst sa zlatnom palmom i orden Legije časti,  čak dva puta za života). Prozvali su je čak i srpska Jovanka Orleanka.  Ipak, Muma je odlučila da se vrati kući.

Milunku su zvali srpska Jovanka Orleanka. Jedan francuski general je tokom bitke skinuo svoju legiju časti i predao je njoj

Milunku su zvali srpska Jovanka Orleanka. Jedan francuski general je tokom bitke skinuo svoju legiju časti i predao je njoj

MILUNKIN ŽIVOT IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

Tragedija našeg naroda je to što vrlo brzo zaboravlja svoje heroje. Naravno ni Milunka nije bila izuzetak. Po povratku u domovinu, zaposlila se kao čistačiča u Državnoj hipotekarnoj banci. U tom periodu upoznala je svog budućeg supruga – Veljka Gligorijevića, poštarskog službenika. Rodila mu je ćerku Milenu i zajedno su živelu u Beogradu na Voždovcu. Iako je imala samo jedno biološko dete, Milunka je usvojila još dve devojčice iz svoje familije, a pomogla da se preko tridesetoro dece dovede iz sela u Beograd i odškoluje. Na žalost, brzo je ostala bez supruga, tako da je bila prinuđena sama da se dalje bori kroz život. Mumini potomci kažu da je mnogo volela decu, da je zahtevala od njih poštovanje i disciplinu. Milunka je poznavala i druge znamenite, danas istorijske ličnosti, kao što su Arčibald Rajs ili Flora Sends.

DRUGI SVETSKI RAT

Kako svetu rata nikada neće nedostajati, ubrzo je počeo novi oružani sukob, ali Milunka je odlučila da ovoga puta ne ode u vojnike. Umesto toga, na Voždovcu je otvorila bolnicu u kojoj je bilo mesta i za partizane i za četnike. 1943. njena bolnica je otkrivena i Milunka je uhapšena. Odvedena je u logor na Banjici, gde je mirno čekala dan kada će je streljati.  Jednom prilikom, nemački oficir je pregledajući spisak logoraša predviđenih za streljanje ugledao i ime Milunka Savić. Pošto je utvrdio da je reč o čuvenoj ratnoj herojini, bez daljeg razmišljanja pustio ju je kući i Milunka do kraja rata više nije imala nikakvih problema. Tokom savezničkog bombardovanja Beograda 1945. u ruševinama pronašla je ranjenu devojčicu koju je usvojila kao svoju četvrtu ćerku.

Milunka je na vojnim okupljanjima uvek nosila ordenje

Milunka je na vojnim okupljanjima uvek nosila ordenje

OSTATAK ŽIVOTA

Posle 1945. godine, komunističke vlasti Milunki dodeljuju penziju, a kasnije i stan. Ostatak života provela je mirno, uvek u društvu svojih rođaka koje je redovno viđala i posećivala, ali i u društvu svojih nekadašnjih saboraca. Preminula je 1973. Danas Milunkino ime nose ulice, podizani su joj spomenici, ali nema puno ljudi koji znaju za nju i njene podvige. O njoj nema puno ni u školskim udžbenicima. Možda će se nešto promeniti posle 5. oktobra 2013. kada će se obeležiti četrdeset godina od smrti Milunke Savić i kada će se prikazati film o njenim podvizima. Ipak, ličnost kao što je Milunka Savić, zaslužila je mnogo više.

Tanja Tačić kao Milunka Savić

Tanja Tačić kao Milunka Savić



Share.

Leave A Reply