10 najlepših konja na svetu

Najlepši konji na svetu

U proslosti su konji imali vrlo zahtevnu ulogu i bili su od velike pomoci ljudima. Ali, danas je pomoću kotrolisanog uzgoja stvoreno preko 100 razlicitih rasa konja.

Na nasoj listi se nalazi 10 odabranih…

10. Americki kasač (Standard-bred)

U vreme osvajanja i kolonizacije Sjedinjenih Americkih Drzava, a kako je tada uvodjen i postanski i putnicki promet, nastala je ova vrsta konja.

Uzgajan je, prvenstveno kao sportski konj, ali na osnovu domacih, americkih pasmina. Uksrtane su domace kobile sa arapskim i engleskim punokrvnim konjima.

Sredinom 19. veka je zapoceo sistematski uzgoj Americkih kasaca. U to doba su kasacki konji morali da predju duzinu od 1 milje, tj. oko 1 610 metara za manje od 2 minuta. Prva je taj cilj postigla 1903. godine zdrebica Lou Dillon.

Ovu vrstu konja karakterise: temperamentnost, ali i dobrocudnost, pa ga koriste i kao zapreznog konja. Uglavnom se koristi za kasacke trke, a redje ili gotovo nikada za trku sa preponama.

Ima lepu glavu, srednje velicine, zivahne oci, dosta duge usi, dug vrat, dugu ramenu kost, prednje noge su mu nesto krace u odnosu na zadnje. Sapi ima duge i malo spustene.

Ima ih u svim bojama, ali su najcesci dorati.

Ova vrsta u Evropi se najvise koristi u: Italiji, Nemackoj i zemljama Skandinavije.

9. Haflinger konj

Ova vrsta vodi poreklo iz grada Tirola, u Austriji.

Specificni su po tome sto svaki austrijski haflinger ima svojevrstan zig u obliku [sociallocker] runolista sa slovom H u sredini.

Prvi preci ove vrste su izumrli alpski teski konji, pa se ova rasa konja odlikuje hladnokrvnoscu. Kao jedan od osnivaca se vrste se pominje pastuv El Badavi XXII, koji je u proslosti bio ukrstan sa lepim brdskim kobilama. Od tog ukstanja su nastala lepa, miscava zdrebad – prvi hafingeri. Ova rasa se posebno razvijala u 18. i 19. veku.

Osnovne karakteristike haflingera su: velika istrajnost i dobro podnosenje velikog opterecenja, zbog odgoja u tesko pristupacnim predelima Alpa. Pokazali su se izuzetno dobrim za planinske uslove Himalaja. Cak su se bolje navikli na rad na visini od preko 5 000 metara, nego indijski konji. Kako je u Alpima, gde je nastala ova rasa vazduh redak, imaju izuzetno dobro razvijeno srce i pluca.

Imaju siroke nozdrve, male, jako pokretljive usi i malu glavu, pravilnog profila koju krase dva bistra oka. Jaka i siroka ledja ih cine dobrim zapreznim konjima, sto im je i bila prvobitna namena. Upravo zbog njihove snage i izdrzljivosti, austrijski seljaci ih zovu i “mali traktor”.

Visoki su oko 135-145 centimetara, sto ih cini univerzalnim jahacim konjem, koga lako mogu da jasu i deca i odrasli. Iako su u osnovi hladnokrvni, imaju jaka osecanja. Jako vole ljude, ali…ako se neko prema njima ophodi lose, mali haflinger ce mu to kad-tad vratiti.

Izuzetno su dugovecni. Mogu biti cak 40 godina zdravi i aktivni, Obicno do 4. godine borave na pasnjacima, a tek tada se pocinje sa njihovom obukom.

U nasoj zemlji ove rase ima u Zooloskom vrtu na Palicu.

8. Kampolina (Campolina horse)

Naziv ove rase potice od Kasijana Kampoline, brazilskog poljoprivrednika koji je razvio ovu rasu.

Ovo je jedna od najvecih brazilskih rasa. Ima ih svih boja. Konji ove rase se uglavnom koriste za jahanje, a sve vise i za dresiranje u Brazilu.

Visine su od 145 do 155 centimetara.

7. Indijski konj (Marwari horse)

Ova vrsta konja ima arapsko i turkmenistansko poreklo, a u Indiju su ga prvi put doveli azijski i muslimanski osvajaci.

Postojbina ove rase je pustinjsko kraljevstvo Marwar, ali je vrlo brzo postala popularna i van granica kraljevstva.

Vekovima su ovu rasu konja uzgajali pripadnici ratnickog pustinjskog plemena Rajput u teskim klimatskim uslovima. Ali dobili su izuzetan rezultat: neverovatno izdrzljivog konja, koji je mogao da prezivi sa malo hrane i vode.

Odlikuje ga: srednja gradja, elegancija, snazna ramena, prsa i zadnje noge.  Usi su mu na vrhu zaobljene prema unutrasnjoj strani i kod vecine konja se vrhovima dodiruju. Uz to, usi im se okrecu za 180 stepeni, a odlikuje ih i izostreno culo sluha.

Ima ih u svim bojama. Ali, u Indiji su posebno na ceni oni koji imaju beli beleg na nosu ili celu i na donjem delu svih nogu beli deo, jer veruju da oni donose srecu. Takodje, za potpuno crne konje ove rase veruju da donose nesrecu. Iako se beli konji koriste u religijske svrhe, priliko ceremonija  i izuzetno su cenjeni, nisu priznati u rodovnicima za rasplod.

Visoki su oko 155 centimetara. Vrlo su izdrzljivi. Pokazali su se izuzetno dobrim za: polo, dresuru, lov i trke.

Sve do pocetka 20. veka, ova vrsta konja je bila na ivici izumiranja, ali tada dozivljava pravi preporod.

6. Andaluzijski konj

Termin Andaluzijski konj je izbacen iz sire upotrebe jos 1912. Savremeni naziv je Spanski punokrvni konj.

Poreklo ove vrste je bilo u doba kada je Spanija bila pod mavarskom okupacijom, a direktno poreklo je od Berberskih konja dovedenih iz Severne Afrike. Ta vrsta je onda ukrstana sa domacom vrstom Sorraia poni.

Danas su gradovi Sevilja i Kordoba centar uzgoja, a u spanskom samostanu “Jerez de la Frontera”se uzgajaju jos od 1476. godine.

Krase ga elegancija pokreta i snaga. Jednom recju, ovo je idealan konj za jahanje, savrsen za dresuru, ali i za tradicionalnu spansku koridu.

Uglavnom su bele boje, mada im boja moze varirati preko sive do smedjih konja u dve boje. Cuveni su po kvalitetnoj, dugoj, talasastoj grivi i repu i malim usima. Visine su od 155 do 160 centimetara. [/sociallocker]

5. Turkmenistanski konj rase “Akhal Teke”

Ovaj “zlatni konj” je ponos Turkmenistana. Poznati su po svojoj brzini i izdrzljivosti. Prilagodjeni su teskim klimatskim uslovima i ova rasa konja se smatra jednom od najstarijih prezivelih rasa. U svetu ih trenutno ima oko 3 500 i to najvisse u Turkmenistanu i Rusiji, a nesto manje u Evropi, Australiji i Severnoj Americi.

Visoki su izmedju 147 i 163 centimetra. Ima ih razlicitih boja, ali najkarakteristicniji predstavnici su zlatne boje sa metalnim sjajem. Imaju retku dlaku na grivi i repu, bademaste oci, jake, teske, ali izdrzljive udove. Zivahni su, ali oprezni i obicno su vezani samo za jednu osobu.

Dobri su za sport, zbog izdrzljivosti, ali i za izvodjenje raznih predstava.

4. Americki konj rase “Rocky mountain”

Rasa konja je nastala u americkoj drzavi Kentaki.

Konji ove rase su poznati po svojoj cokoladnoj boji dlake i svetlom repu, sto je rezultat retkog gena.

Danas se uglavnom koristi za jahanje i u poljoprivredi.

Visine je izmedju 147 i 163 centimetra. Izuzetno je izdrzljiv, posebno na niskim temperaturama i ima dobrocudnu prirodu.

3. Ciganski konj (Gipsy Vanner horse)

Konji ove rase poticu iz Engleske i Irske.

Ima ih razlicitih boja. Ali svi imaju bogatu dlaku na grivi, repu i donjim delovima nogu.

Do kraja 20. veka ova rasa nije bila zvanicno priznata. Tek su 1996. godine uvezeni prvi registrovani pripadnici u Severnu Ameriku.

Obicno su visoki oko 142 centimetra.

2. Frizijski konj (Friesian horse)

Konji ove rase poticu iz Holandije. Veruje se da su njihovi preci konji koji su ucestvovali u srednjevekovnim ratovima sirom Evrope. Njihova velicina im je omogucila da nesmetano nose viteza u oklopu. Ali, uprkos velicini, oni su okretni i graciozni.

Prepoznatljiv je po crnoj dlaci. Ima gustu grivu i rep, cesto talasastu i svilenkastu dlaku na donjim delovimanogu. Ponekad mogu biti i kestenaste boje.

Visina im je izmedju 147 i 173 centimetra.

1. Arapski konj

Najlepsi konj na svetu svojom pojavom i gradjom ostavlja neverovatan utisak.

Smatra se da je rasa stara preko 5 000 godina.

Poznat je po izdrzljivosti, snazi i dobrom podnosenju losih vremenskih uslova.

Prema arapskoj legendi, Arapskog konja je stvorio sam Alah od daska juznog vetra. Grcaka legenda kaze da je Posejdon stvorio Arapskog konja svojim trozupcem od morskih talasa.

Potice iz severne Afrike i Srednjeg istoka, posebno iz Egipta.

Visoki su od 144 do 152 centimetra.

Najcesce su kestenjaste boje, ali ih ima i ridjih i sivih, a retko crnih. Cesto imaju bele belege na glavi i nogama.

Smatraju se izuzetno inteligentnom vrstom. A poznati su i po temperamentnoj naravi.

Rep drze u posebno visokom luku, a noge im mogu biti slaba tacka.

Prvenstveno se koriste za jahanje, a u nekim zemljama se organizuju i posebne trke samo za pripadnike ove rase. Takodje, cesto se koriste i za oplemenjivanje drugih rasa konja.

Photo source: Pixabay, Unsplash, Pexels

Similar Posts

31 Comments

  1. Ljepota jest do neke mjere subjektivna (što bi moglo opravdati ovaj izbor) ali postoje i objektivna, priznata mjerila onoga što je lijepo, a koja pola ovih rasa izbacije iz užeg izbora. Svakako da je lijep (skoro) svaki zdravi konj bez veće greške u građi, ali… Campolina horse: to nije ovnujska glava, jer čelo je ravno a nos konveksan, izgleda kao tapir a to NIJE lijepo. Ta je rasa napravljena i poštivana zbog udobne vrste hoda koja ne zamara jahača, izgled se zanemari.
    Haflinger PONI je pametan i nosi etiketu „simpatičan“ (iako ima i nesimpatičnih pa i glupih haflingera), odličan je za rad na visinama, ali etiketu „lijep“ mu nitko ne kači – okruglasti kratkonogi PONI.
    I nije SPECIFIČAN po tome što ga u austrijskoj POKRAJINI Tirolu (grad Tirol ne postoji) Tirolci žigošu (slovo H i runolist), pa ne rađa se ždrebad sa žigom na sebi!!!
    Ciganski konj – piše se Gypsy a ne Gipsy – ima lijepu grivu, rep i „perje“ na nogama i lijepih je boja, ali da ga se ošiša ne kratko, recimo na duljinu koju imaju akhal-tekinci ili arapi, od ljepote nebi ostalo ni „lj“.
    Američki kasač: piše da je „nastao u vreme osvajanja i kolonizacije SAD-a“ „na osnovu domaćih američkih pasmina“ – kakvih „domaćih američkih pasmina“ kad su konje u Ameriku dovezli Evropljani?! Konja u Americi/Amerikama NIJE BILO dok osvajači (mi) nismo dovezli naše domaće Evropske konje u Amerike.

    Oprostite ako sam koga povredila, samo imam potrebu ispraviti neke navode. Ovakvi se članci šire Internetom kao da su istiniti. Da je naslov: „MENI OSOBNO/LIČNO 10 najlepših (rasa) konja na svetu“ bilo bi drukčije, čitatelji bi mogli dodati neku rasu koja je njima još lepša i razvila bi se zdrava, poučna diskusija. Ovo je više izbor za konja koji je najbolje ispao na fotografiji, ili 10 najlepših boja konja, a ne rasa.
    Vidim da se ovde javljaju mladi koji žele jednom u životu naučiti jahati i/ili voziti, pa i imati svoga konja, eto zbog njih sam se potrudila. Jer za taj cilj treba naučiti mnoge stvari o konjima (uz obavezno divljenje njihovoj ljepoti, naravno:-) Moja poruka Slađani i sličnima: VI TO MOŽETE. I ja sam kao dijete iz centra velegrada uzdisala za konjima, kasnije sam ih imala i previše! Prvi korak vam je da naučite osnove jahanja i njege – ako nemate podršku svojih ići će teže jer je skupo. Ako je novac problem, ponudite se za pomoć u štali i oko konja u nekoj školi jahana ili kod privatnika u zamjenu za jahanje. Koliki su jahači – takmičari, treneri, kaskaderi – tako počeli!
    Još samo ovo: jahala sam što se tiče vremena u sedlu i raznih konja i raznih rasa kao malo tko, ali dva su mi konja ostala u životu najdraža: kao djetetu jedan Haflinger i kao odrasloj jedna Lipicanka linije Zenta, sa ogromnom ovnujskom glavom. Nikad nisam rekla sa su „najljepši“, ali meni – bili su zvijezde nebeske rukom dosegnute!!!
    SRETNO, i najte kaj zameriti!

    1. ne razumem komentar, da takav konj ne moze da bude ciganski, mislim, da ste preoptereceni u smislu, navikli ste da gledate jadne Rrome u ex prostranstvu, eh, pa oni imaju najlepse konje na Svetu, pa ko se razumije u to, odaje im pocast

Comments are closed.