Pripremanje povrća za ishranu

Da bismo od jedne ili više vrsta željenog povrća pripremili ukusnu hranu (varivo ili salatu ) treba da upotrebimo sveže i zdravo, za neko povrće  samo mlado (npr. zelena salata, tikvice, grašak, boranija, spanać, krastavac, rotkvice…) a za druge dovoljno zrelo, čvrsto povrće (npr. paprika, paradajz…).

Treba izbegavati povrće koje je dugo stajalo, koje je uvelo, nema lepu prirodnu boju, koje je izgubila svoju tipičnu aromu i čvrstinu. Te spoljašnje promene koje lako uočavamo potvrđuju da su se u njemu odigrala i nevidljiva unutrašnja zbivanja, od kojih je najvažnije smanjenje količine vitamina i drugih sastojaka zbog kojih mu je umanjena biološka vrednost.

Povrće koje ne potrošimo odmah treba da čuvamo određeno vreme na hladnom i tamnom mestu, jer toplota i sunčeva svetlost deluju štetno na njega.

Pre upotrebe povrće treba dobro oprati u hladnoj vodi, da se odstrane sve nečistoće sa njega. Povrće se pere celo (paradajz, paprika, boranija…) ili se razdvoji na manje delove da bi se lakše i bolje opralo (salata, spanać, karfiol…), neke vrste se pre pranja oljušte (rotkvice, mladi crni i beli luk), a za neke sorte pranje nije neophodno ako se odbaci spoljašnje lišće (kupus, kelj…), pogotovo ako se priprema kao varivo.

Povrće koje kuvamo treba da vodi dodamo malo kuhinjske soli (kašičicu na litar). Ovu vodu potom možemo da iskoristimo za nali- vanje supe ili sosa, jer se u njoj nalazi rastvorena izvesna količica korisnih sastojaka iz povrća i ne treba je baciti.

Barenje i kuvanje povrća treba obaviti u što manje vode i u poklopljenom sudu. Pri ovom je takođe važno da barenje i kuvanje ne traje više nego što treba, jer toplota razara biološki ak- tivne sastojke u njemu.

Gde god je moguće treba koristiti savremene uređaje specijalne posude (ekspres-lonce i slično) u kojima se povrće priprema pod pritiskom i za kraće vreme nego na uobičajen način.