Povišeni proteini u urinu tokom trudnoće
Laboratorijska analiza urina u trudnoći je jedna od ranih dijagnostičkih metoda jer može ukazati na prisustvo raznih oboljenja. Takodje, ispitivanje mokraće važno je u praćenju bolesti i učinka terapije. Posevbo je važno isključiti pojavu kada su proteini u mokraći povišeni, kao i leukociti, jer oni mogu dati signal i biti simptomi nekih ozbiljnih stanja.
Šta nam sve mogu pokazati nalazi analize urina?
Rutinsko ispitivanje urina je jednostavna i laka procedura koju svaka trudnica treba da uradi. Istraživanja pokazuju da je zahvaljujući nalazima iz mokraće i pokazanim povišenim ili smanjenim vrednostima odredjenih supstanci, koje su često uzrok nekog poremećaja, moguće sprečiti razvoj mnogih bolesti i početi adekvatno lečenje i terapije.
Poremećaji sastava proizvoda metabolizma skrivaju neku bolest ali je dobro da se lako čitaju iz rezultata analize urina. Na primer promena u boji urina dosta govori o stanju organizma kako kod žena u drugom stanju tako i kod svih ljudi. Mokraća treba da je bistra i u nijansama žute a sva odstupanja, mućenje ili krvava mokraća jasan su signal da treba preduzeti lečenje.
Hemijsko ispitivanje mokraće utvrdjuje količinu belančevina
Iz pomoć traka koje svojim reakcijama ukazuju na promenu nekih vrednosti u urinu, saznajemo kolika je PH vrednost urina, da li su povišeni proteini, leukociti, glukoza, biblirubin, melanin ili porfirin.
Dok prisustvo leukocita, bakterija i nitrita u urinu pokazuje da je reč i nekoj infekciji, belančevine u mokraći su znak j bubrežnih oboljenja, pojedinih srčanih bolesti, ili preteranog vežbanja. Takozvane slepljene belančevine u vidu cilindra su jasan signal da je u pitanju oštećenje bubrega.
Ako se u mokraći otkrije hemoglobin, sumnjase obično na hemolitičku anemiju i druge bolesti krvi, trovanje dok eritrociti, u zavisnosti od oblika, mogu da ukažu na neke bolesti bubrega ili urološke poremećaje.
Kada se otkrije da su prisutni proteini u urinu, nastavlja se sa mikroskopskim pregledima sedimenta mokraće nakon centrifugiranja. Ovaj sediment može da sadrži eritrocite, leukocite, bubrežne ćelije, bakterije, gljivice kao i proteine u obliku cilindara.
Proteini u urinu – referentne vrednosti
Normalne vrednosti proteina u mokraći iznose od 150 do 200 mg za 24 časa. Povećane vrednosti se osim kod prisustva neke bolesti mogu javiti i kod zdravih ljudi koji su izloženi velikim naporima. Zato je za trudnice važno utvrditi šta je stvarni uzrok povećanih vrednosti belančevina.
Da bi analiza urina bila valjana, za uzorak se uzima prvi jutarnji urin i pri pregledu se utvrdjuje imali proteina u urinu ili ne. U analizi koja se odnosi na 24 sata, meri se ukupna količina proteina koja je izlučena tokom 24h. Od velike je važnosti da se uzorak uzme pravilno, u sterilnoj posudi koju možete kupiti u apoteci i da nakon uzimanja uzorka čuvate mokraću na hladnom mestu i da je što pre odnesete u laboratoriju.
Inače, u urinu je normalno da se izlučuju veoma male količine belančevina.
Rezultati i povišene vrednosti
Povišene vrednosti proteina u urinu mogu biti prolaznog i trajnog karaktera.
Prolazna proteinurija (povišene vrednosti proteina) mogu biti posledica jačih fizičkih aktivnosti, upotreba nekih lekova, izloženosti jakom stresu, visoke temperature, izlaganja tela vrlo visokim spoljnim temperaturama…
Kod mladjih lica javlja se – ortostatska proteinurija koja je nekada normalna kod mladih ljudi i nestaje jednostavnim odmorom.
Trajna proteinurija može da ukaže na razna stanja – hipertenziju, dijabetes, infekciju urinarnog trakta, tumore, toksičnos nekih lekova koji se piju, oštećenja bubrega.
Albumini su posebna vrsta proteina koji se normalno nalaze u mokraći u odredjenoj količini, ali osobe kod kojih su prisutne veće vrednosti, imaju veći rizik za razvoj visokog pritiska , smatraju američki naučnici.
Eklampsija i povišeni proteini u trudnoći
Eklampsija se najčešće javlja na kraju trudnoće ili tokom porođaja, najviše kod prvorotki i obično se nadovezuje na preeklampsiju. Pored proteina u mokraći i hipertenzije, eklampsija je praćena i gubitkom svesti, grčevima, posle čega može da nastupi kraće ili duže komatozno stanje.
Preeklampsija može imati fatalne posledice po plod ako se ne tretira adekvatno i na vreme. Javlja se kod 3 do 8 odsto trudnica i to najčešće posle 20. nedelje trudnoće.
Opasniji oblici preeklampsije koji se ne leče, mogu izazvati prevremeni porodjaj a pošto je praćena visokim pritiskom može oštetiti jetru , bubrege pa i mozak.
Još uvek nema detaljnog odgovora na pitanje šta je tačno uzrok preeklampsije, a nagađanja je mnogo. Kao na primer da je u vezi sa smanjenim protokom krvi u posteljici. Osim toga, genetika, način ishrane u trudnoći i stanje imunog sistema su bitni činioci pojave preeklampsije. Medjutim ,ako u mokraći nema proteina a pritisak je povišen ,verovatno je reč radi samo o gestacijskoj hipertenziji.
