Da li ste znali da ove države imaju skoro identične zastave?

Nacionalna zastava je jedan od najprepoznatljivijih simbola neke zemlje i njenog identiteta. Većina ljudi može reći koja zastava pripada kojoj zemlji, posebno ako prate međunarodna sportska takmičenja, poput Svetskog kupa ili Olimpijskih igara. Ponekad, međutim, može doći do zabune kada dve ili više zastava deluju skoro identično.

Iako nacionalna zastava treba da bude unikatna i posebna, mnoge zemlje imaju slične kombinacije boja zbog zajedničke istorije, povezanosti preko personalnih unija, i nažalost, kolonijalne ekspanzije evropskih monarhija.

Ipak, određene grupe ili parovi zastava imaju gotovo iste karakteristike – skroz slučajno. Ono što je u tim okolnostima zanimljivo jeste činjenica da ove države uglavnom nemaju zajedničko političko, istorijsko i geografsko nasleđe.

Ispred svake državne institucije, u svakoj zemlji, vijori se zastava. Važno je istaći da je njihovo korišćenje regulisano zakonom. U Srbiji je državna zastava horiznotalna trobojka sa poljima istih visina, a preko svega je grb u centru koji je pomeren ka jarbolu za 1/7 od ukupne dužine zastave.

U daljem tekstu, predstavićemo vam neke zastave koje su toliko slične da ih je veoma teško razlikovati na prvi pogled.

Čad i Rumunija

Nijedna od svetskih nacionalnih zastava nema toliko sličnosti kao ove dve. Njihov dizajn i veličina su gotovo identični, a samo pomno ispitivanje otkriva male razlike u nijansama između plavih, žutih i crvenih vertikalnih pruga.

Čad i Rumunija su države bez bilo kakvih dodirnih tačaka – jedna je u Evropi, druga u Africi. Rumunska zastava datira iz 1861. godine, na osnovu ranijih verzija sa horizontalnim prugama. Zastava Čada prvi put je postavljena 1959. godine nakon što je zemlja postigla nezavisnost od Francuske.

Prvobitni dizajn zastave Čada imao je zelenu prugu, ali je previše podsećao na zastavu Malija, pa je zamenjena plavom bojom. Andora takođe ima sličnu zastavu, ali se razlikuje po tome što u centru ima postavljen grb.

Bivši rumunski predsednik je, 2004. godine, rekao: „trobojka pripada nama, nećemo je se odreći“ posle višegodišnje prepirke sa Čadom oko sličnosti njihovih zastava. To se dogodilo nakon što je Čad zatražio da Ujedinjene nacije pomognu oko ovog problema.

Irska i Obala Slonovače

Ove dve zastave su nešto manje slične od prethodno pomenutih, ali njihov dizajn i zelene, bele i narandžaste vertikalne pruge može da zbuni. Često se dešavalo da budu zamenjene na nekim takmičenjima. Boje na zastavi Irske idu u redosledu zelena – bela – narandžasta, a kod Obale Slonovače narandžasta – bela – zelena.

Narandžasta nijansa predstavlja mnogobrojne savane, dok je bela simbol mira u zemlji, a zelena predstavlja prosperitet, nadu i priobalne šume Obale Slonovače. Pozadina ove zastave je u velikoj meri povezana sa geografijom i prirodom zemlje. Dizajnirana je isto kao i francuska trobojka i prihvaćena 1959. godine. Neposredno pre proglašenje nezavisnosti od Francuske.

Irska trobojka je sa više političkih motiva. Zelena nijansa predstavlja irske katolike i republikanski cilj, narandžasta predstavlja irske protestante, a bela predstavlja nadu za mir između njih. Prvi put se vijorila 1848. godine kada su je predstavili mladi irski revolucionari iz pokreta za oslobođenje od Britanije. Stajala je osam dana dok je nisu konfiskovali Britanci.

Čak je i poznati fudbaler irskog porekla, Vejn Runi, pomešao zastavu Irske sa zastavom Obale Slonovače prilikom proslave Sv. Patrika. Ne možemo ga kriviti, zar ne?

Indonezija i Monako

Zastave za ove dve zemlje su gotovo identične, ali ni one, kao Čad i Rumunija, nemaju dodirne tačke i nalaze se na dva različita kontinenta. Sastoje se od dve vodoravne pruge, crvene i bele boje – ali Indonezijska je duža. Obe zastave nastale su pre više stotina godina.

Monakova zastava nastala je od heraldičkih motiva u štitu kneževskog grba dinastije Grimaldi koji se datuje u 1339. godinu. U Evropi je slična sa poljskom zastavom koja ima iste boje, samo što je njihov redosled obrnut.

Zastava Indonezije potiče iz vremena carske dinastije Madžapahit. Međutim, crveno-bela povezuje se starijom austronezijskom mitologijom koja predstavlja dualnost Majke Zemlje (crvena boja) i Oca Neba (bela boja). Zbog toga se ove boje pojavljuju nekoliko zastava širom Austronezije, od Tahitija do Madagaskara.

Prestala je da se koristi u periodu 19. veka, ali je ponovo postala popularna u trećoj deceniji 20. veka kada su se indonežanski nacionalisti borili protiv imperijalističke Holandije.

Australija i Novi Zeland

Na prvi pogled ovo su potpuno iste zastave, međutim, ako se malo bolje zagledamo videćemo jednu jedinu razliku – broj zvezdica na zastavi. Australijska ima šest zvezdica, dok novozelandska ima svega četiri. I jedna i druga imaju plavu pozadinu, a simboli koji se nalaze u njima su isti. Iako ove dve zemlje povezuju iste istorijske okolnosti, one su u sukobu oko ovog problema.

Obe sadrže zastavu Ujedinjenog Kraljevstva u gornjem levom uglu kako bi simbolički prikazali njihov istorijski odnos sa Britancima i Komonveltom. Dizajn zvezde, koji se takođe nalazi na desnoj strani obe zastave, predstavlja prikaz sazvežđa koja se pojavljuju samo na južnoj hemisferi.

Tokom 2018. godine novozelandski premijer je optužio Australiju da im je ukrala dizajn zastave i da moraju da naprave novi. Šta mislite? Da li su Australijanci iskopirali i “ukrali“ zastavu?

Istorija kaže da jesu. Naime, Novi Zeland je svoju zastavu zvanično usvojio 1902. godine, dok je Australija to formalno uradila, tek, 1954. godine iako je bila u upotrebi dosta ranije.

Pre nekoliko godina bilo je priče o promeni zastave Novog Zelanda, ali su na kraju odlučili da ne treba oni da je menjaju, već Australija.

Sličnost između zastava možemo primetiti i kod slovenskih i nordijskih zemalja. U slovenskim državama preovlađuju crvena, bela i plava boja, dok su skandinavske zemlje zadržale motive nordijskog krsta koji označava hrišćanstvo.

Zastave mogu mnogo reći o religiji, politici, kulturi i njenoj istoriji kroz heraldičke elemente. Ali najbolji način da se zaista razume država nije proučavanje zastave, već putovanje, upoznavanje ljudi i upijanje kulture.