Koji su najlakši jezici za učenje ako vam je maternji – srpski

Bilo da verujete u onu maksimu da čovek vredi onoliko koliko jezika zna ili jednostavno želite da napredujete u karijeri i razvijete nove veštine, učenje jezika je proveren put do svestranosti i uspeha. Kada želimo da budemo primećeni i da se “snađemo u svakoj prilici”, poznavanje stranih jezika može nam mnogo pomoći u ostvarivanju profesionalnih i ličnih ciljeva.

Posvećeno učenje poboljšava pamćenje, proširuje vidike i nesumnjivo nas čini kompetentnijim na poslu. Zahvaljujući jednostavnim lekcijama iz jezika i povećanju vokabulara i naše govorne sposobnosti napreduju, te postajemo veštiji u rešavanju problema. 

Međutim, da bismo stekli zadovoljavajući nivo znanja, potrebno je da uložimo mnogo vremena i truda. Stoga ne treba da iznenadi što se mnogi opredeljuju da uče “lakše jezike”. Ako razmišljate o tome da naučite novi jezik, a niste osoba kojoj “idu jezici”, verovatno ste se pitali koje jezike je lako savladati.

Pročitajte kako razlikujemo lake od teških jezika za učenje, koji imaju kompleksnu strukturu, a koje brzo savladaju svi kojima je srpski maternji.

Kako da znamo koji jezik je “lak za učenje”?

Pre nego što odlučimo da učimo neki jezik, veoma je važno da razmotrimo njegovu kompleksnost. Neki jezici su zahtevni, imaju složenu strukturu i potrebno je mnogo vremena da usvojimo leksiku i gramatička pravila. Primera radi, Srbima nije uvek lako da savladaju nemački, norveški, holandski i danski jezik, jer se znatno razlikuju od srpskog jezičkog sistema. Premda sličnosti između srpskog i nemačkog jezika postoje, nije ih uvek lako uočiti. 

Raznovrsnost dijalekata, leksičko bogatstvo i brojne gramatičke paradigme predstavljaju dobar izazov za početnike. Ipak, da ovi izazovi nisu nepremostivi potvrđuju mnogi profesionalni poznavaoci ovog jezika kao što su, primera radi, nemački prevodioci agencije Libra.

Nasuprot složenim jezicima sa severa Evrope, postoje jezici poput engleskog, čiji je sistem jednostavniji i konncipiran tako da je srpskim govornicima lako da ga savladaju. 

Pored složenosti jezika trebalo bi da nas zanima i sličnost sa onim jezicima koje već znamo. Svi kojima je srpski jezik maternji, na primer, uglavnom lako savladaju slovenske jezike. U prvom redu ovde se misli na južnoslovenske – hrvatski, bosanski, makedonski i bugarski jezik, ali i na istočnoslovenske i zapadnoslovenske. 

Dakle, ruski, poljski i češki ne bi trebalo da budu preveliki izazov, no šta je sa romanskim jezicima od kojih se srpski i te kako razlikuje? Zahvaljujući brojnim sličnostima između engleskog i jezika latinskog porekla, učenje francuskog ili španskog je znatno olakšano onima koji tečno govore engleski. Naravno, treba imati na umu da će učenje italijanskog ići mnogo brže ako već govorite španski ili portugalski i obrnuto.

Koji su najlakši jezici za Srbe?

Ukoliko ne razmatramo jezike bivše Jugoslavije, Srbima su najjednostavniji sledeći jezici za učenje: 

Engleski jezik

Kao međunarodni poslovni jezik, engleski se smatra neophodnim za napredovanje u karijeri. Za veća poslovna dostignuća važno je da tečno govorite ovaj jezik ili da bar poznajete osnove kako ne biste zaostajali za kolegama.

Pored toga što ima zanimljivu i lako savladivu strukturu, engleski je “prijemčiv” jezik za učenje, jer nam je dostupan kroz filmove, muziku i televiziju. U prilog tome stoje i brojni anglicizmi u srpskom jeziku – kompjuter, statistika, šoping, fan, alergija itd.

Ruski jezik

Ruski jezik je jedan od najzastupljenijih na internetu, peti po redu rasprostranjenosti u čitavom svetu – a uz to izuzetno sličan srpskom. Ruski i srpski imaju isto poreklo, koriste isto pismo – ćirilicu, imaju sličnu sintaksu i vokabular. 

Mnoge reči iz ruskog imaju istu ili bar sličnu formu sa rečima koje u srpskom označavaju isti pojam – poput reči balet, vagon, potok, tišina, dom, sila, daleko, nož. Brojevi do deset i lične zamenice takođe se slično izgovaraju i pišu. Čak i ako nikada niste učili ruski ili se susreli sa tekstom na ovom jeziku, odmah ćete prepoznati značenja mnogih reči.

Španski jezik

Španski jezik spada u grupu romanskih jezika i jedan je od najlakših za učenje, pogotovo ako ste učili latinski u školi. Vrlo brzo možete da savladate čitanje i pisanje, a znanje španskog ujedno će biti dobra “odskočna daska” ako želite da savladate italijanski, portugalski i nešto kompleksniji francuski jezik.

Italijanski jezik

Učenje italijanskog je zapravo sjajna ideja ako već govorite španski. Vokabular, leksika, pa i gramatička pravila između ova dva jezika imaju brojna poklapanja. Italijanski jezik je melodičan, lak je za razumevanje i biće vam zabavno da ga učite.

Koji su najlakši, a koji najteži jezici za učenje u svetu?

Prema istraživanju koje je sproveo Institut za spoljne poslove Sjedinjenih Američkih Država, napravljena je mapa jezika, odnosno klasifikacija jezika “po težini” u pet kategorija. Naravno, sortiranje jezika je urađeno u skladu sa njihovim razlikama u odnosu na engleski, kao najrasprostranjeniji jezik na svetu.

U prvu kategoriju spadaju jezici koji su najlakši za učenje za sve govornike engleskog – afrikans (afrikanerski), danski, holandski, francuski, italijanski, holandski, rumunski, španski i švedski. Potrebno je oko 23 do 24 nedelje učenja ili 575-600 sati da biste savladali ove jezike.

U drugoj kategoriji je za nijansu teži nemački jezik, za čije učenje treba izdvojiti oko 30 nedelja ili 700 sati revnosnog učenja. 

Prema ovoj mapi, u trećoj kategoriji su indonežanski, malezijski i svahili jezik. Da biste naučili bilo koji od ova tri jezika biće potrebno oko 900 sati.

Srpski jezik se nalazi u četvrtoj kategoriji, uz albanski, mađarski, turski, urdu, grčki i slovenske jezike. Procenjuje se da osobe koje govore engleski mogu naučiti bilo koji od jezika iz ove grupe za 1100 sati. 

U petoj, najtežoj kategoriji, nalaze se japanski, kineski, korejski i arapski jezik. Potrebno je ok0 2200 sati da se usvoji svaki od ovih jezika.Na kraju, napomenimo i to da “stepen težine” nekog jezika zavisi od individualnih sposobnosti. Nekim ljudima je lako da usvoje gramatiku, ali im teže ide artikulacija reči. Takođe, moguće je da kao “auditivni tip” bez muke i za kratko vreme izgradite veliki fond reči, a da imate problema kad je u pitanju slaganje vremena, konjugacija ili nešto treće. U svakom slučaju, naoružajte se strpljenjem i postarajte se da olakšate sebi birajući da učite jednostavnije jezike koji su slični onima koje već govorite.